Režija: Amy Berg
Evo ga jedan vraški dobar dokumentarac koji razbija tabue, i to one
najčvršće, one koji su vezani za Crkvu. Muda režisera ovog poduhvata se
vuku po podu, da izvinete. Jer peckanje, a bogami i udaranje u facu
ološa koji vodi organizacije (jer Crkva bilo koje vrste jeste samo
organizacija koja ima svoju svrhu – zaradu) jeste hrabar čin. Još je
smeliji ako se pogleda koliki broj vernika okuplja ta organizacija, pa
još dodati na to da je katolička crkva jedna od najbogatijih (ako ne i
najbogatija) korporacija na svetu, u koju svako dobrovoljno, po svojoj
volji sliva ogromne količine novaca svakodnevno, 365 dana u godini, i
tako već vekovima, da ne reknem 2 milenijuma, ali skoro.Naravno katolička crkva je samo najdominantnija po pitanju pedofilije međ’ decom, ali verujem da i kod ostalih religija – denominacija vlada ista pošast. Svedoci smo da se i u nas u bliskoj prošlosti načela ova tema, i nije se javnost baš nešto preterano uskomešala. Jednostavno sistem (država) štiti drugi sistem (Crkva) jer korespondiranje među njima je milenijumsko i da se ne izlajem da je jedno drugo porodilo, i da je nusproizvod crkva državi, kao i država crkvi, u zavisnosti od vremena kada je koja bila dominantnija.
Pedofilija, popska ljubav najmilija. Tako bi se opisalo stanje jednog dela svešteničke gamadi koja se krije iza krpa i simbola, i koja em što pljačka narod, em uspeva da čini najgnusnije stvari. (kao da pljačka sama po sebi nije gnusna?!)
Najjači deo filma je kada advokat (i guess) priča za govornicom o tome ko je dobar katolik (vernik) :
” Ko je dobar katolik? Tradicionalno je dobar katolik neko ko drži usta zatvorena, a novčanik otvoren, znate – Plaća, moli se i sluša, krotak, ide na misu i poštuje 10 zapovesti, redovno se ispoveda. Sledi rituale, sluša i tih je. Ali dobar katolik uopšte nije to. Dobar katolik, je katolik
po modelu Isusa Hrista: revolucionar, neko bez straha – neko ko se ne boji ustati i progovoriti istinu. Setite se, jedini put kada se Isus naljutio je kada je bio u crkvi “.
 |
| samo vas posmatram |
Ovo je borba ljudi protiv aždaje. Borba ljudi protivu neljudi, zarad neke istine, pravde, šta li, samo da gamad koja i dalje čini zlo (u to ne sumnjam) bude pod budnim okom zajednice, da se ne događa više da Crkva ima oreol nedodirljivosti, iza koje čine šta im se prohte, siluju ljude, ne samo fizički nego bre lažu i kikoću se iza, jebe se njima i za Hrista i za 10 zapovesti i za ovce čiji su šatro pastiri. I zaista u katoličanstvu je taj odnos najizraženiji, baš je to lepo dodirnuto ođe.
Crkva je sve, i jedno preko Crkve je moguđe pronaći/doseći spas, tj. drugim rečima da bi ste kupili kartu za raj, morate je zaista kupiti, i ta karta se kupuje ovozemaljskim zlatnicima. Dalje, pošto je Crkva sve i svja, samim tim su i izvršioci/činioci/komandujući te Crkve sve i svja. I to je lepo obrađeno ođe, taj odnos obične ovce prema uzdignutom pastiru koji ih sve zajedno grli, koji ima odgovore na sva njihova pitanja, jer on je bre mnogo važan, čim nosi naku odoru i naki zlatni krst, a pritom i sav je fin, uljudan što se kaže, čoek na mestu, obavezao/zavezao se na celibat, nema za šta loše da se zakačiš na njega. Jednostavno ćutiš, slušaš, i plaćaš.
Da li se saosećam sa ovim popom Oliverom O’ Grejdijem? Ne znam, nije ni njemu lako, ima tu sekvenca kada se govori o tome kako je istu sudbinu proživeo kao 10godišnjak, itd, incest u porodici, ne baš razmera onoga što je ono potonje činio, ali gde ima vatre ima i…
Naravno, da sam na mestu žrtava, tu mislim i na decu i na roditelje, verovatno bi otišao da ga zadavim, ili nešto slično, pogotovo ako se zna da ovaj sada dekara slobodno šeta i šeće po Irskoj i da se u jednom momentu šatro usudio da pošalje pisma svakoj žrtvi ponaosob u kojoj navodi da se izvinjava (!) i da kao želi da se nađu i da se rukuju (!), na svu sreću odustao je od toga (uplašio sam se da bi do toga moglo da dođe). I zaista je teško osetiti makar i malo empatije prema ovom čovi, jbt, siluje sve živo od 9 meseci do 12, 13 godina, znači ne jebe živu silu, ono nagoni čine za šta razum ne čuje. I pri tom pomišlja kao da traži oprost i da kao oni njega (!) puste/ostave na miru da živi život. Pa jebote da imaš imalo ljudskosti do sada bi se sam pojeo i mnogo manji zlotvori su se (samo)ubijali.
 |
| otac žrtve |
E sad, isti, ako ne i veći zlotvori od ovog popa jesu oni iznad njega, tj. vrh Crkve koji ladno ostaje gluv na ove slučajeve, iako sve ima i na papiru i na delu, jednostavno su ćutali. Mislim, normalno jebe se njima za ovog Irca, njima je do cele priče, organizacija šteka istinu da ne bi propala. Da je on jedini pa i ajde, lako bi ga izeo mrak, ovako vrlo dobro se zna koja tuca sveštinika radi ‘vake stvari i ko zna šta još, jednostavno ne ide to tako. Mnogo većim glavama od ovog Olivera preti opasnost. Pa čak i ovaj trenutni, pardon sada već bivši papa (Poljak valjda) se dovodi u vezu, spominje se da je bio od 1978. do 2005. na čelu neke sekcije koja je nadležna za slučajeve pedofilije u krugu Crkve, i tako da ne duljim, silan vrag počiva u Crkvi, kao i u svakoj ljudskoj organizaciji, jer zlo je u ljudima, a još kada se okoti u slici i prilici organizacije, e od toga nema većeg belaja.
I da, sklon sam da samoga sebe citiram (čuj ovo, ovo mora da sam neđe pročit’o pa tripujem da sam ja (iz)rekao) – Crkva je najdalja od Boga. A sveštenici su isto što i političari, isto govno koje isto miriše, i koje ostatak (vođeni) jedu u slast i s guštom što se kaže.
 |
| Posle brodoloma u Vatikanu |
I zaista mi nije jasno, pošto jesam išao na veronauku (da ne bude da sam se izopštio od Crkve kao tikva, već sam na delu okusio kak’a je to raja ludaka), zašto ljudi imaju potrebu da preko popa uspostavljaju neku veru, zašto se to ne može vaspostaviti vako, u svojoj sobi, veruješ u šta oćeš, a ne da tamo ideš na neke kurce, kupuješ štatijaznam i pri tom te oderu i ne pitaju da li imaš, nego ono derikože najgadnije.
I da uz onaj govor onog advokata, još jedna memorabilna (kurac jedna bilo ih je tuce) scena jeste kada otac žrtve (Japanac) kaže pred ćerkom (žrtvom), a pošto su proterani iz Vatikana (!), da ne veruje u Boga, i da su sve propise ljudi načinili, na tu foru nešto. E ta scena je da se zalediš. Ljudi, da zaplačeš. Čoek ja na svojoj koži osetio moć organizacije/institucije i nemoć pojedinca ili ti u ovom slučaju pravde.
